15 Minuta - Masakr u Dvoru Ceo Film . ZABRANJENI FILM Masakr u Dvoru
15 Minutter Massakrah i Dvor
- Zbog trenutne situacije u Hrvatskoj, nije zgodno emitovati film, jer bi to moglo da dovede do eskalacije situacije dok mi pokušavamo da je rešimo. Bilo bi veoma opasno za deo hrvatske ekipe. Optužbe na račun filma su neopravdane, ali, dok ne dođe do hrvatske publike najbolje je sačekati - navodi se u saopštenju.
Hrvati smatraju da je film uperen protiv njih, da je tendenciozan, površan, sporno im je pojavljivanje generala Mileta Novakovića, konsultovanje Save Štrpca, kao i to što ga je jednom desetinom finansirao Hrvatski audio-vizuelni centar, prenosi RTS.
- Probudili su se neki ljudi koji su pokušali da u filmu koji je anacionalan traže nacionalno, pa su film proglasili antihrvatskom propagandom napravljenom u Srbiji. Sve je to bilo bez provere, zdravih osnova - kaže novinar RTS-a Vladimir Banić.
Zbog bombardovanja, iz Petrinje u Dvor na Uni, prvog dana "Oluje", 4. avgusta 1995, evakuisani su štićenici penzionerskog doma i pacijenti sa psihijatrijskog odjeljenja.
Prebačeni su u školu koju je okruživao UNPROFOR. Smatralo se da je to mesto najbezbednije. Film se prevashodno bavi odgovornošću danskog bataljona, koji je mogao da spreči zločin u kojem je nastradalo osmoro Srba i jedna Hrvatica.
To što nisu reagovali opravdavaju tvrdnjom da nisu za to imali mandat. U filmu se pominje i da je tog dana, 8. avgusta, u tom mestu, osim srpske, bila još jedna vojska, ali ne i ko je ubio civile.
- Ne zna se ko su bili, niti film kaže ko su bili. Film samo prikazuje snimke da su tog dana bili pripadnici hrvatske vojske u blizini. Mogli su da urade Srbi ili Hrvati jer su i jedni i drugi bili tu. Zašto bi Srbi ubili Srbe - pita Savo Štrbac iz Dokumentaciono informacionog centra "Veritas".
Hrvati negiraju da su tada bili u Dvoru. Zločin pripisuju Srbima. Međutim, na snimcima danskih vojnika i u službenoj belešci njihovog komandanta piše da su hrvatski vojnici u vreme masakra bili na samo 50 metara od mesta zločina.
15 Minutter Massakrah i Dvor
- Zbog trenutne situacije u Hrvatskoj, nije zgodno emitovati film, jer bi to moglo da dovede do eskalacije situacije dok mi pokušavamo da je rešimo. Bilo bi veoma opasno za deo hrvatske ekipe. Optužbe na račun filma su neopravdane, ali, dok ne dođe do hrvatske publike najbolje je sačekati - navodi se u saopštenju.
Hrvati smatraju da je film uperen protiv njih, da je tendenciozan, površan, sporno im je pojavljivanje generala Mileta Novakovića, konsultovanje Save Štrpca, kao i to što ga je jednom desetinom finansirao Hrvatski audio-vizuelni centar, prenosi RTS.
- Probudili su se neki ljudi koji su pokušali da u filmu koji je anacionalan traže nacionalno, pa su film proglasili antihrvatskom propagandom napravljenom u Srbiji. Sve je to bilo bez provere, zdravih osnova - kaže novinar RTS-a Vladimir Banić.
Zbog bombardovanja, iz Petrinje u Dvor na Uni, prvog dana "Oluje", 4. avgusta 1995, evakuisani su štićenici penzionerskog doma i pacijenti sa psihijatrijskog odjeljenja.
Prebačeni su u školu koju je okruživao UNPROFOR. Smatralo se da je to mesto najbezbednije. Film se prevashodno bavi odgovornošću danskog bataljona, koji je mogao da spreči zločin u kojem je nastradalo osmoro Srba i jedna Hrvatica.
To što nisu reagovali opravdavaju tvrdnjom da nisu za to imali mandat. U filmu se pominje i da je tog dana, 8. avgusta, u tom mestu, osim srpske, bila još jedna vojska, ali ne i ko je ubio civile.
- Ne zna se ko su bili, niti film kaže ko su bili. Film samo prikazuje snimke da su tog dana bili pripadnici hrvatske vojske u blizini. Mogli su da urade Srbi ili Hrvati jer su i jedni i drugi bili tu. Zašto bi Srbi ubili Srbe - pita Savo Štrbac iz Dokumentaciono informacionog centra "Veritas".
Hrvati negiraju da su tada bili u Dvoru. Zločin pripisuju Srbima. Međutim, na snimcima danskih vojnika i u službenoj belešci njihovog komandanta piše da su hrvatski vojnici u vreme masakra bili na samo 50 metara od mesta zločina.
Category
📚
Learning