Vladimir Petrović Pižon je rođen u Beogradu 1. jula 1955 i bivši je srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Bio je selektor seniorske reprezentacije Srbije. Tokom igračke karijere najveće uspehe je beležio igrajući za Crvenu zvezdu i stekao počasnu titulu jedne od pet „Zvezdinih zvezda“, odnosno jednog od pet legendarnih fudbalera ovoga kluba.
Zgrabi 1500rsd + 200 spinova! https://meridianbet.rs/sr/registracija?affiliate=200469&campaign=12380&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc%3D
Fudbalom je počeo da se bavi u Hajduku sa Liona, odakle prelazi u Crvenu zvezdu gde je prošao sve mlađe kategorije. Pižon je od 1972. do kraja 1982. godine za Zvezdu odigrao 497 utakmica i postigao 117 golova . Osvojio je četiri šampionske titule 1973, 1977, 1980. i 1981. godine, jedan Kup 1982. godine i Kup prvoligaša 1973. Takođe je stigao do finala Kupa UEFA 1979. godine, u kojem je Zvezda bila poražena od Borusije iz Menhengladbaha. Po broju odigranih prvenstvenih utakmica (ukupno 258) treći je na večnoj listi kluba, a po broju nastupa u evrokupovima (ukupno 50) je na visokoj drugoj poziciji u istoriji Crvene zvezde, dok je u Kupu šampiona odigrao 20 mečeva i rekorder je crveno-belih zajedno sa Jovanom Aćimovićem. Bio je kapiten i vođa generacije, a kasnije je proglašen i za četvrtu Zvezdinu zvezdu.
DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg?list=PLaeAcSlJ5NXvINnx188I6O9rbW8G80zhY
Krajem 1982. godine potpisao je za londonski Arsenal za koji je odigrao 22 utakmice u sezoni 1982/83. U junu 1983. napušta Arsenal i igra redom za Brest i Nansi u Francuskoj, kao i za Antverpen i Standard iz Liježa u Belgiji.
Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 26. septembra 1973. u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske (1:1). U nacionalnom dresu nastupio je 34 puta i postigao 5 golova. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1974. i 1982. godine. Poslednju utakmicu za reprezentaciju je odigrao 13. oktobra 1982, u pitanju je kvalifikaciona utakmica za Evropsko prvenstvo 1984. protiv reprezentacije Norveške u Oslu.
Postao je pomoćnik Dragoslava Šekularca u Zvezdi 1989. godine, a šansu da vodi prvi tim crveno-belih dobio je u finišu sezone 1995/96, kada je doveo klub do trofeja u Kupu sa dve pobede protiv Partizana u finalu od 3:0 i 3:1. Vodio je Zvezdu i u nezaboravnim mečevima u Kupu pobednika kupova u sezoni 1996/97, kada je tim u kome su perjanice bili Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Bratislav Živković, Zvonko Milojević, Zoran Njeguš, Goran Đorović i ostali eliminisao škotski Harts (0:0 i 1:1) i nemački Kajzerslautern (0:1 i 4:0) i pružio snažan otpor Barseloni gde je rzultat bio (1:3 i 1:1). Nije ostao u klubu do kraja te sezone, a kasnije je vodio još i Bor 1999. godine, grčki Atromitos (1999/2000), dok je sa beloruskom Slavijom osvojio duplu krunu u sezoni 2000/01. Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore stigao je do drugog mesta na Evropskom prvenstvu 2004. godine, što je bio fantastičan rezultat i jedan
Zgrabi 1500rsd + 200 spinova! https://meridianbet.rs/sr/registracija?affiliate=200469&campaign=12380&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc%3D
Fudbalom je počeo da se bavi u Hajduku sa Liona, odakle prelazi u Crvenu zvezdu gde je prošao sve mlađe kategorije. Pižon je od 1972. do kraja 1982. godine za Zvezdu odigrao 497 utakmica i postigao 117 golova . Osvojio je četiri šampionske titule 1973, 1977, 1980. i 1981. godine, jedan Kup 1982. godine i Kup prvoligaša 1973. Takođe je stigao do finala Kupa UEFA 1979. godine, u kojem je Zvezda bila poražena od Borusije iz Menhengladbaha. Po broju odigranih prvenstvenih utakmica (ukupno 258) treći je na večnoj listi kluba, a po broju nastupa u evrokupovima (ukupno 50) je na visokoj drugoj poziciji u istoriji Crvene zvezde, dok je u Kupu šampiona odigrao 20 mečeva i rekorder je crveno-belih zajedno sa Jovanom Aćimovićem. Bio je kapiten i vođa generacije, a kasnije je proglašen i za četvrtu Zvezdinu zvezdu.
DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg?list=PLaeAcSlJ5NXvINnx188I6O9rbW8G80zhY
Krajem 1982. godine potpisao je za londonski Arsenal za koji je odigrao 22 utakmice u sezoni 1982/83. U junu 1983. napušta Arsenal i igra redom za Brest i Nansi u Francuskoj, kao i za Antverpen i Standard iz Liježa u Belgiji.
Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 26. septembra 1973. u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske (1:1). U nacionalnom dresu nastupio je 34 puta i postigao 5 golova. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1974. i 1982. godine. Poslednju utakmicu za reprezentaciju je odigrao 13. oktobra 1982, u pitanju je kvalifikaciona utakmica za Evropsko prvenstvo 1984. protiv reprezentacije Norveške u Oslu.
Postao je pomoćnik Dragoslava Šekularca u Zvezdi 1989. godine, a šansu da vodi prvi tim crveno-belih dobio je u finišu sezone 1995/96, kada je doveo klub do trofeja u Kupu sa dve pobede protiv Partizana u finalu od 3:0 i 3:1. Vodio je Zvezdu i u nezaboravnim mečevima u Kupu pobednika kupova u sezoni 1996/97, kada je tim u kome su perjanice bili Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Bratislav Živković, Zvonko Milojević, Zoran Njeguš, Goran Đorović i ostali eliminisao škotski Harts (0:0 i 1:1) i nemački Kajzerslautern (0:1 i 4:0) i pružio snažan otpor Barseloni gde je rzultat bio (1:3 i 1:1). Nije ostao u klubu do kraja te sezone, a kasnije je vodio još i Bor 1999. godine, grčki Atromitos (1999/2000), dok je sa beloruskom Slavijom osvojio duplu krunu u sezoni 2000/01. Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore stigao je do drugog mesta na Evropskom prvenstvu 2004. godine, što je bio fantastičan rezultat i jedan
Category
🥇
Sports