• last year
Piran-Pirano priča o tri osobe i kako su njihove sudbine neobično isprepletene. Italijan Antonio, Bosanac Veljko i Slovenka Anica suočavaju se sa ratnim terorom kao deca i svako od njih postaje žrtva rata na svoj način. Pola veka kasnije njihovi putevi se ponovo ukrštaju i ponovo žive poslednji dani rata, straha, očaja, ljubavi i neobjašnjivih emocija, ovog puta jer se Antonio vraća u Piran da ponovo vidi svoje rodno mesto pre nego što umre. Radnja filma smeštena je u grad sa dva imena, jednim italijanskim i jednim slovenačkim. sa slovenačkom i italijanskom, U gradu gde u kući nalete dva starca, dva muškarca koji su nekada bili spojeni zbog ljubavi prema jednoj devojci, a zatim razdvojeni svime što je razdvajalo ljude tokom Drugog svetskog rata na tim mestima: jezika, ideologije (fašizam, komunizam) i pripadnost različitim borbenim stranama (agresori ili partizani). Zbog ljubavi prema istoj devojci mladi partizan nije mogao da strelja mladog Italijana, a iz istog razloga su se rastali bežeći od partizana. Kao starci ponovo se sreću, ali se i dalje ne razumeju. Podsećanje na sećanja pomaže obojici da shvate da ova kuća, u kojoj je Italijan živeo kao dete i bio prognan, a u kojoj je partizan našao svoj drugi dom, zapravo ne pripada nijednom od njih. To je samo kuća njihovih brojnih uspomena, koja ih podseća da im jedino preostaje da pronađu „mesto za odmor“. Ipak, ovo nije toliko film nostalgične prošlosti, koliko više o fundamentalnom pitanju: Kako umreti u miru?
—Zdenko Vrdlovec