• vorgestern
(Verzija iz 2002. g.) - Uradak sastavio - ja

Vidiš li gde sam to sad, u kom sam dobu?
Čudne mi ptice, da znaš, snovima jezde.
Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu,
a već sam suviše star da brojim zvezde…

Čuješ tišinu, taj zvuk? Prolazi vreme.
Zuji i preti kroz noć, drhti k’o kobra.
Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme,
dođi, skupi se tu i budi dobra…

Pa naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
večeras treća smena vraća tuđi dug…

Skoro će svanuti dan, još jedan praznik.
Svi su ti plavi k’o san, svi su ti isti.
Budiš se retko u šest, samo po kazni,
kad moraš negde na put ili na ispit…

Daj naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
večeras treća smena vraća tuđi dug…

Ponekad tragam i ja, za zlatnim runom.
Možda ću sanjati dim, vatru i čelik.
Nisi ti kriva za to, ma volim te puno.
Hajde sad, daj mi pred san poljubac velik…

I naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
Naspi još jednu za treću smenu…

Naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
naspi još jednu za moje drugare
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
Naspi još jednu za treću smenu…

Naspi još jednu…